Ljudina! Junačina iz epskih pesama, reinkarnacija samog Kraljevića Marka, Vojvode Momčila i Miloša Obilića! Retko hrabar i sposoban čovek. Onaj ko je trezan položio vožnju zna se da nije neki muta, već čovek kakvom se svi dive.
-Saša, gde si bio sinoć, ja te zvao a Branka mi samo rekla da nisi tu?
-Ma bio kod Veselina.
-Kog Veselina? Onog garavog što mu jedno uvo veće od drugog, esina ona?
-Kuš more, bogohulniče! Zar tako da pričaš o Veselinu?
-Što? Meni baš deluje kao ljiga od čoveka...
-Veselin ljiga?! Pa je l' ti znaš, drvo javorovo, da je Veselin najveći sin naših naroda i narodnisti (posle Broza naravno), taj ti je bre i vožnju trezan položio!
-Ozbiljno?!
-Nego šta! Čovek polagao u moskviču, ali da vidiš ti samo kako je on vozio... Kad je seo u rusko auto napravio od njega nemačko, nemačko! Vozio k'o Šumaher, naravno uz dozvoljenu brzinu, ali je zato klizio po putu kao po puteru, rasplakali se i pandur i instruktor kad su videli koji je on umetnik za volanom. A da ne pričam o tome da nije imao ni promilčić alkohola u sebi.
-Au bogte, nisam znao... Izvini brate za sve što sam rekao, oprosti mi moje grehe, nisam znao šta radim.
