Parče papira koje dokazuje da si u viševekovnoj parnici sa svojim prvim komšijom (koji je usput i potomak tvog čukun-čukun-askurđela) izvojevao pobedu, i imaš napismeno da neka tamo šljiva leži na TVOJOJ zemlji!
Papir ne mora biti (većinom i nije) klasična tapija, već je neko sudsko rešenje, koje jasno ukazuje na to da si ti jedini pravi vlasnik te šljive i još par ašova zemlje pored nje (skoro cela senka je samo tvoja)!
Postavlja se na vidno mesto (iznad ikone, a ispod slike Tita/Slobe/Borisa/Tome/KogaGod), ali mora biti upadljivija od bilo čega drugog u kući. Svaki komšija ili rođak odmah s vrata mora da je vidi, da prođe pored (ispod) nje, i da joj se nakloni sa blagim strahopoštovanjem.
To je dokaz tvog trijumfa nad nepravdom. Pobeda koja je sladunjavi plod na najvišoj grani drveta generacijskog sukoba između dve porodice. Plod koji si ti ubrao, i sad ćeš da se naslađuješ njime u inat komšiji.
Ipak, u svakom zalogaju ćeš osetiti tračak gorčine korena drveta mržnje koje su posadila dva brata generacijama ranije, a suzama zalivala njihova majka u crnini.
Komšiluku nikad neće biti jasno zašto niste mogli zajedno da sedite u hladovini i ispijate šljivu – ipak ste vi braća.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Jbg, inat je cudo. Znam ljude koji se svadjaju i sude zbog parceta zemlje koje ne vredi 200e al inat je cudo. Plus inace, veoma lepo napisano