Oni ljudi koji iz straha nikada nisu ni imali san, iz straha su radili samo "ono što se mora", pa bi da zatruju i sve tudje snove. To su oni koji na svaki postupak imaju repliku sta ce ti to u zivotu, nema 'leba od toga, nisu tu pare i još mnogo originalnih izraza smišljenih da zatruje bezgraničnu mogućnost izbora. Svoj san nisu ni probudili, a misle da će, time što tudji san sahrane, dobiti na značaju. Kad već ne mogu da budu veliki i uticajni, bar da utiču na tudju (ne)sreću.
"Završila si nemački, šta će ti to? Sad možeš da kupiš malu statuu Bude i da mu recituješ Getea u originalu?"
"Zato što sam tako htela. Zato što jednom, kada sve što sam radila, stavim na dva tasa, hoću da nad onim što sam morala, prevagne ono što sam želela. Jer ništa ne moraš. Jer je mogućnost izbora neograničena. Eto, ti misliš da je život sranje, ali i dalje živiš i radiš 'šta moraš', a u stvari, ne moraš ništa, samo si pička, kukavica, inače bi svu tu agoniju mogao da prekineš u jednom potezu. Ja živim što volim, i radim šta hoću, makar to bilo recitovanje Getea u originalu statui Bude (kako si povezao ovog Budu?). I imam protivotrov protiv tog tvog otrova- neću izgubiti liiiii."
