Disciplina kojom vešto vladaju najčešće stariji ljudi, babe, dede i ostali gerijatrijski slučajevi. Primenjuje se na retkim porodičnim ručkovima, kada tetka napravi pileću supu, sarmu, rusku salatu, mimozu, pire krompir i naravno neko pečenje ili roštilj, i to baš kada smo najviše gladni, a đuturumi kao da su iz gladi izašli. Suština je strpati što više hrane u svoj tanjir, i to pokretima koji podsećaju na Di Džeja koji je u punom jeku, a potom i u usta, i naravno sa što manje žvakanja (jer zahteva isuviše vremena, a zuba ionako nema bog zna kol'ko, pa nije ni bitno) progutati. Na ručak se dolazi pre dogovorenog termina, obavezno prvi seda za sto i naravno poslednji ustaje. Za stolom se provodi 30 – 120 minuta, a dozvoljene su piš pauze, kao i one druge. Poželjne su i pohvale upućene domaćici koja je zaslužna za silna jela, i obavezno se izgovaraju punih usta. Ukoliko je više pacijenata za stolom, vrlo je verovatno da će doći do rasprave ko ima veći šećer, viši pritisak ili manje para, što je idealan trenutak da se izvrši harikiri, ili u najboljem slučaju stave sluške na uši i ubrzanim tokom završi sa ručkom.
-Uzeću još malo ruske, divna je!
-Samo skrečuj baba...
