
Било које место са потенцијално ломљивим материјалом чим се попије која више. Чаше, флаше и чашице падају и пуцају понекад и без икаквог рационалног објашњења. Држиш се зубима за ваздух јер ноге бирају нереалан правац док руке траже потпору по астралу (или асталу)... јебена ситуација...
(уобичајени излазак у омиљену кафаницу)
Ортак диже руку и изазива потресе у којима страда 2-3 ракијске чашице и притом наручује пиво, као да је знао да је то следећа ствар која ће да претрпи штету и да притом изазове пивску поплаву. Само санирање поплаве изазива нереде јер пијано и полупијано друштво мора да се одмакне од тесног стола који нам је дотад држао ноге које сад бесциљно лутају подом кафанице. Као партија "твиста", само што су обојена поља и по поду и по плафону а и плутају по ваздуху...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.