Obično se ti živi ljudi nalaze u nekoj fioci zaboravljenoj, u kojoj svega ima od kablova i slušalica strare nokije čepova BiP piva,preko rendaljke, mlina za orahe bez ručke, nekoliko zrna kukuruza, magična krpa za čišćenje, ama sve što možeš zamisliti pa na kraju i kliker sa kojim si se nekada igrao. Kada bi napravio specifikaciju stvarčica u toj fioci broj bi bio ekvivalentan broju kineskih radnji u našoj zemlji. Naravno ne mora dominantno biti fioka, mjesto gde se mogu naći i živi ljudi može biti ne usisavano mjesto ispod ugaone, zapadni dio teške vitrine koja se ni prilikom krečenja ne pomjera(jer ko dođe ne vidi se, kreče se vidna polja).
Sumrak je, na ekranu kulturan gospodin nekim promuklim glasom na glasu amerike govori o širenju carstva demokratije, ja razmišljam... Jebo te, pa ovi naši čim počnu da rade za stranu jaku kompaniju kao da nisu više naši, pogledaj on priča naški, al ja ne osećam bit naškog, kao da je prošao neku tešku inicijaciju i u njemu je sve ugušeno, on je zarad posla i majku zaboravio, jebo te čita šta mu kažu amerikanci pa čoveče on je stvarno amer samo još uvek priča naški... Drugi glas u meni, pa šta nisu samo novinari, pa imaš ove agencije što rade istraživanja, svi koji u njima rade su utopljeni u tuđe, oni nisu naši, samosvesni janičari bre opušti se...Prvi glas, ma znam i ti isti dižu rejtinge, ok, al ko meni dade hiljade glasova za i protiv na vuki, odakle toliki ljudi jebo te, koji je to lobi?!
Majka:Sine nesta struja u šta bleneš?! Idi u onu fioku do friždera imalo je pola šterike pa uzmi.
Ja: Joj majko, tamo ima i živih ljudi ,kako ću je nać?
Majka:Sine,si dobro? Šta ti je to pozelenio ekran na telefonu, kuku meni ti mi puko srećice majkina...
