Žensko "čeljade" u kući. Najomraženije biće u ruralnim prostorima dragog nam Balkana, čiji se stepen omraženosti izračunava kada se mržnja prema komšijskoj državi pomnoži mržnjom prema "zapadnim silama" i kad joj se doda mržnja prema trenutnoj vlasti.
Jbg, ko nam kriv: nit' možemo da vozimo traktor nešto posebno, u drvima smo neupotrebljive, plus jednom mesečno krvarimo k'o ranjene. To malo što poradimo po kući, odma' se žalimo da smo umorne, decu rađamo sve manje, a i to onoj kući u koju se udamo, ne onoj u kojoj smo se rodile. Tuđem domu smo sreća, svome trošak i muka.
Primer 1:
Čiča Stojan: (ulazi polubesan u kuću svog sinovca) Je li, Milane, šta ja to čujem?
Milan: Šta, čiča?
Čiča Stojan: Ti si dao dete na fakultet!
Milan: Jesam. Reko' treba da ima neko učen u ovoj našoj familiji.
Čiča Stojan: Crni Milane, pa ti imaš samo žensku decu!
Milan: Pa?
Čiča Stojan: Kako pa? Kamen da te bije, pa zar ne znaš da su ženska deca tuđa sreća! Sutra će da se uda, pa kome posle taj fakultet?
Milan: Pa njoj i njenom mužu, kako kome?
Čiča Stojan: Pa taj muž, 'ko 'oće školovanu ženu, sam nek je školuje, u gušu mu se poserem! (odlazi besan bez popijene kafe i deset, uobičajenih, rakija)Primer 2:
Snajka: Ja sam, bre, u ovoj kući rodila tri deteta!
Svekrva: Jeste! Bolje da si ih u Moravu bacila!
Snajka: Što, šta fali mojoj deci?
Svekrva: Kak'a deca! Ta ženskadija! Pravite sirotinju! Da si neka ti bi rodila tri muškarčine, da voze traktor, da rade, ljubi ih baba! Ovako samo tuđu sreću rađaš, izjalovila se da Bog da!
Snajka: Mrš u tri pičke materine, govno jedno (do'vata već napola izvađen koc iz plota više puta random udara svekrvu, dok ova ne počne da zapomaže i da zove sina).
