Fudbaler koji nastupa za svoje selo na letnjim fudbalskim turnirima, koji su inače klasičan okršaj dulumaša. Selo bira ekipu po sistemu "ko prebaci crkvu, igraće". Naravno uzima se crkva kao najviša građevina u selu. Iz ovoga se već vidi da je fudbalski intelekt u odabiru turnirdžija u drugom planu. Bitniji su drugi atributi. Tačnije atribut, snaga. Fudbalski intelekt mu je pravolinijski, zna za jedno pravilo, lopta mora u gol. Šutira kao Karlos iz pičke lepe materine bez obzira da li lopta ide u gol ili u glavu deteta koje je tu došlo da pojede sladoled. Ne obraća pažnju na protivničke igrače, sa većinom njih je u svađi zbog međa na njivama, mora ga potkačiti kad sudija ne gleda a dobro se zna koliko su sudije na tim turnirima tolerantni (sviraj penal i sakupljaćeš zube polomljenim prstima). Nije on tu zbog svog sela a ni zbog riba. Boli njega kurac i za jedno i za drugo. On je tu da bi bio on, da da sebi odaška. Da bude ZVEZDA.
X: Ej šta bi sa fudbalom za sutra?
Y: Zvao sam Mileta iz Jajine, rekoše mi da dobro igra.
X: Ma turnirdžija dečko! Polomio nogu jednom iz Guberevca a onda našamarao sudiju što ga je izbacio. Nemoj da se zakrvi sa ovim našim pičkicama od tehničara, biće sranja onda...
