Kada elokventna osoba ostane bez argumenata na sve do tada rečeno.
(jutro posle izlaska, mamuraš, pališ komp, iskače poruka)
-Slatka gospođice Slađana, sinoć ste meni poslali poruku, verovatno greškom. Elem, nisam platio račun pa nisam mogao da vam odgovorim, u slučaju da ste nekim slučajem stvarno i hteli meni istu da pošaljete.
U svakom slučaju, ja mislim da je to sudbina.
Srdačan pozdrav iz Mramorka, Darko Cvijanović ;)
-O.o Mislim da si pogrešio nešto....
-Nisam : „Biću u gradu sa drugaricama još sat vremena, gde si ti?“
-Ok, greška, koristim stari telefon, prsao je skroz, mada ne znam odakle mi tvoj broj, sori, neće se ponoviti, poz.
-Hehehe, ja ti kažem sudbina ;)
-Verujem u karmu, a ništa loše nisam uradila da me sudbina spoji sa tobom ...
-E ovo je bilo nisko ;) Ali želim da ti stavim k' znanju da i dalje odvojim vreme za tebe ;)
-Srce mi je puno, oplodi me Darko, želim tvoje dete!
-He he he, nemoj odmah sve karte na sto ;)
-Ne, ozbiljno, želja mi je da imam dete, ružno i glupo, pomalo retardirano, a pošto nemam genetskih predispozicija želim da me staviš u blagosloveno stanje ....
-Jebiga, ružno dete može da se prolepša, šteta je što si ti nepismena kao i ranije ;)
-Kako si me spustio :( odoh da se ubijem, ne zaslužujem da živim više, avaj!
-Samo želim da ti pokažem da eksplicitna vređanja kojima si ti sklona ne da nemaju nikakvog efekta nego su i smešna. Realno, ružan sam, glup, šta je sledeće, gurnućeš me sa klackalice i srušiti kulu od peska, hahahahaha!
-Razmišljala sam o tome, ali bojim se da ćeš se žaliti mami ....
