Deo rečenice koju izgovore mladenci na venčanju.Ne znam tačno početak,mislim da je nešto u smislu da će se voleti i poštovati jedno drugo kakva god situacija bila.Možda veruju u to i oni i ostali koji to slušaju,ali sigurno je da Bog(ako ga ima)posmatrajući ovo češka svoju prosedu bradu i odmahuje glavom.
Prošlo je više od pola godine od savršenog fensi venčanja.On je u dugovima i kreditima kako bi uspeo da otplati koji mesec pre toga raspusno upriličenu ceremoniju i medeni mesec.Radi i po 12 sati dnevno;njegov vršnjak od silnih obaveza odbija da ispunjava bračne dužnosti poslednja tri meseca.Ona je dobila skoro sve-svadbu kakvu je želela,zavidne drugarice,medeni mesec,stan.Jedino što joj nedostaje jeste seks.Koliko god da joj ugadja sa drugim stvarima,nešto fali.Svestan problema kupuje joj vibrator u nadi da će taj problem ostati izmedju njih.Jednog dana u pulsirajućem neizdržu poziva jednog od bivših.U motelu kraj nekog puta prepunog rupa,dobija ono što joj nedostaje poslednjih meseci.Uz uzvike,stenjanje misli na svoju kuću i besprekornu spavaću sobu koja još uvek odiše mirisom novih stvari.Priseća se njegovog lika dok umoran dolazi kući sa posla.Kupi svoje stvari i beži iz jeftinog motela glavom bez obzira.
Onaj odozgo se počeša po bradi ponovo.Zašto ljudi daju zavete kad ih ne mogu održati?Sa kojim pravom se zaklinju Bogu i ljudima na poštenje i vernost kad će svoje reči ubrzo po tom činu baciti u vetar.
