Dugi, naporni i na kraju se ispostavi bezuspešni pregovori sa štrumpfom koji je čvrsto rešio da ispuni svoj dnevni bonus u vidu kazni.
- Dobar dan.
- Dobar dan, zemljak.
- Nismo mi nikakvi zemljaci. Jeste pili?
- Samo jednu čašicu.
- Ja bih rekao, na osnovu oštrine vazduha koji izlazi iz vašeg auta, da je bilo nekoliko.
- Bilo je više, evo priznajem, a ko prizna pola mu se prašta. Dobar si ti čovek.
- Nažalost, ja se ne pridržavam te poslovice. Šta bi bilo da ste ubili čoveka? Duvajte!
- Evo.
- Opa, 2.01! Lepo. Da ja vama napišem kaznu. Vidim da možete da vozite pa nema potrebe da vas vodim u stanicu na trežnjenje.
- Je l' baš mora? Imam decu!
- Imam i ja i decu, i ženu, i stare roditelje.
- Stariji sin mi ide na eksurziju sledeće nedelje, matursku. Mlađeg vozim u školu, a ko će da ga vozi ako mi uzmeš dozvolu?
- Trebalo je o tome da razmišljate pre nego što ste seli u auto.
- Je l' trebaju tebi drva?
- Imam ja čoveka za to.
- E al' ja bih ti doterao kvalitet. Bukova, od miline da ih slušaš kako pucketaju.
- Rekao sam ti nešto.
- Kajmak, sir? Imam ovči, kravlji, prevreo, mlad... Kakav ti duša hoće.
- Imam i ja. Šalju ženini sa sela.
- Kominjak mi najbolji u okolini. Prošlogodišnja berba, ne pamtim da je nekad bila bolja. Flaširano, a imam i iz bačve, al' sam to zapečatio kad budem ženio sina. Rakija, šljiva, dvajes'četiri grada, ja je pijem 'mesto vode.
- Aman čoveče, samo odmažeš sebi i oduzimaš mi vreme.
- Znaš, ima tamo na izlazu iz grada ona kafana "Kod Milovana". Roštilj im je dobar, pamtićeš ga dok si živ. Završi smenu, ja dolazim po tebe i idemo da se ispričamo k'o ljudi.
- Znaš kako, izbegavam ti ja po kafanama. Ali kao i sve moje kolege i ja imam svoju tarifu pa kad si već zapeo mog'o bi eto da mi suneš nešto za decu makar.
- Pa fala bogu, jesmo mi ljudi ili ne. Evo izvoli, ako je za decu...
- Dvadeset mi nudiš? Pa nisam ja prike za dvadeset gulio četiri godine u Kamenici. Moj uslov ti je osamdeset. Ako napišem kaznu, mnogo ćeš gore proći i ostaćeš bez dozvole.
- Nemam i neću! Mafijo pokvarena, mame vam ga nabijem svima redom, od komandira pa do školskog pozornika. Bando!
- Sad još i vređaš službeno lice. Izvol'te cedulju, javite se sudiji za prekršaje. Imate rok od sedam dana.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Одлично.
meni pre neki dan pisali za prelazak van pešačkog...ja dadoh ličnu kartu odma' i kažem govedu :aj požuri sa pisanjem, kasnim na šljaku...ako može dok smo još mladi, nije za ocenu rukopis...
nije komentarisao ništa.++++
Lepo +
Ууу, много добар пример. +
Sjajan primjer i naslov.
Ima tu još dosta, ali ova može da bude dobra definicija, sama za sebe.
Sjajna.