Oni obojeni. Rasne margine datog okruženja.
S tim što je zavičaj jedna romansa, pa okruženje završi u ručnom prtljagu prosečnog putnika. Ne jebe ga zapravo gde se obreo - on je klasika, stara i zadata vrednost, Tramvaj zvani želja, garežom zamazana tregerica Marlon Branda. Crno na belo.
Ostalo… šareniš, novina, osveženje, nekima i malko strašno.
A jebiga… Bilo lepo dok je trajalo. Raskid jeste gadna stvar, ali valja klin klinom izbiti.
Idi batice do Rija fazon, Grad bogova, plaže, pičke, globusare tverkuju na svakom ćošku, amaterska odbojka u vrelom pesku, Guarana, ovo ono. Tropa de Elite. Pedeset nijansi braon, a pod brusom još toliko, ako se ne sunčaju toples.
Jebo otpisane, progledaj malo u koloru.
Loš skor, a meni se baš dopada. Možda mi daltonisti kad čitamo ovako koloritne definicije najzad vidimo u boji, pa ne mogu da ne ocenim pozitivno.