U našoj kući ruže cvetaju

- Оооо... Петровићу сиви тићу, шта се ради? Како си?
- Е комшо, ево крен'о у шетњу лагано. Добро сам хвала Богу! Како сте ви, како кући?
- Ма никако,.. мани ме у пизду материну.
- Што бре комшо, шта те тишти?
- Ма, мали завршио на поправном, Милена се удаје за оног гузоњиног сина,... Стефанија оперисала кук по други пут, ја крпим крај са крајем, не може човек са две плате и једном пензијом да изађе на крај.. И етоо. Како су твоји...?
- Добро су.. Зорки извадили цео кук и бутну кост, ено је сад ко змај, ђеду ампутирали десту руку и јутрос отишо код Симе у сервис да оправља стојџу, ћале гледа теве по цео дан и боли га курац за глобално загревање, кева кува супу од коприве и ваљда ће умесити хлеб ако буде имала брашна... И такоо..
- А како ти је сестра?
- Ма добро је, умрла је прошле године... Ћути, не жали се. Ма, шта да вам кажем комшо, знате да у нашој кући увек руже цветају!
- Ма, добро је док има и вас так'их... Ајд' поздрави кући!