Čovek izrabljen. Gde se razočarati mogao, razočarenje je kupio, gde je mogao neki osmeh požnjeti, mirno je prolazio dalje. Uvek više davao, smatrajući to dužnošću, nego što je njemu neko pružio. Sopstveni život je toliko podredio tuđim potrebama, da je jedva nešto više od sene.
-Hej, šta je sa Milanom, jel konačno upao u ono amatersko pozorište?
-Ma ne, trebao je danas ići na poslednju probu, ali ga je zvao prijatelj da ga vozi na koncert i znaš već Milana.
-Čoveče, on se za to godinama spremao.
-Kod takvih ljudi takve stvari nisu bitne. Znaš već da i u svom životu igra tek neku sporednu ulogu.
