Fin, kulturan način da objasniš zašto wc i svi putevi ka njemu moraju biti slobodni celog dana.
Posle sumnjive večere koju je prpremao najbolji kuvar u društvu, rano jutro izgleda otprilike ovako... Čovek sa ubrzanim korakom (proliv izazvan trovanjem hranom) trči kroz hodnik, vičući:
-Sklanjaj se!
Udara u vrata wc-a, jer je u žurbi zaboravio da ih otvori, seda na wc šolju, a onda ponovo ustaje, jer je skinuo samo pantalone, ali ne i gaće. Kad žuriš nisi svoj. Skida gaće i izraz olakšanja razliva mu se licem, dok se vakumira za wc. Vrata ostaju naravno širom otvorna, ipak je u svojoj kući on gazda. Iz wc-a izlaze mutirani (u smislu došli su kao i nindža kornjače u dodir sa toksičnim otpadom) zvukovi i mirisi.
-Šta mu je? pitaju ostali ukućani.
-Immmmammm kmmkmkjm uuuuubrzan korak ahhhhhh! Umrećuuu!!! Sad, sam jeo sta onaj konj skuva i nikad više!!! Jaooooojhhhhhhh....
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.