
Бежи из ове вукојебине у пиздулепуматерину. Израз који се употребљава у неурбаним срединама, тамо где су куће разбијеног типа и где се крава тели трактором. Користи се када студент дође у родно село са студија а комшије и ужа фамилија му за време тешког физичког рада и након њега, док му зној лије са чела, говоре како треба да рже на књигу јер ако остане на селу има да се мучи као они што се муче.
Киша само што није почела а линија која спаја небо и земљу се стопила у једну линију која се, као асимптота, приближавала локалној планини. Дечко који обећава (студент архитектуре) гледа у небо и зове родитеље да стоварају сено на таван да не би покисло.
-Тата, ај одо' ја на таван а ти бацај из приколице, 'оће киша да почне.
-Ај, синко, зови и комшију Бокија да би стигли да спичимо то пре кише.
-Ево одмах, спремај виле полако. (узима телефон и позива)
-Ееее, Бокиле, Иван овде. Си у послу неком?
-Ма, јок, сад положио кравама.
-Ај наврати да збацимо неко сено?
-Ај. Стижем.
(након завршеног посла, Боки, Иван и ћале седе на тераси, пију пиво и сумирају утиске)
Отац: Ма, бре, још ми зној тече, уморили смо се добро.
Син Иван: Е, тата, кад и ово завршисмо, црк'о сам као змај.
Комшија Боки: Ееееее, учи своју златну књигу и бежи одавде што даље. Видиш шта ти је сељак, само јури, жури, саставља крај с крајем. Буди свој човек сутра.
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
da nije ovoga krhn'o bi ti minus lolo