Kliše horora, često susretan i u stvarnosti.
Junak (što i nije baš zgodan naziv, jer je upravo pišnuo u gaće) se usplahireno šunja kroz mračni ambijent, potencijalno naseljen vampirima/osmim putnicima/promoterima Frikoma.
U jednom trenutku čuje se neki lom, očekuje se leteća sekira ili raspala figura jedača moždine. Ali, ne, srećom. To je samo mačka/rakun/komšinka da pozajmi vegetu. Junak odahne, otera uljeza u 3 P.M. i opušteno kreće dalje sa poluosmejkom nadmoći na usnama.
Onda mu mutantova džinovska klešta otkinu lobanju.
- Ćero, reci, nema šta da se skanjeraš, naši smo... Plašiš me bre!
- Pa... Pala sam Anatomiju po drugi put.
- Uhhhh! Idi, bre, dete, prestravi me sa tom facom. Ja rek'o nešto bilo. Dobroe... Hajde da popijemo po jednu kajsiju... Hehe, dobro je...
- I trudna sam. Treći mesec.
