Uhvatiti Boga za batinu

Мирко: "'Де си, Чедо, дао те бог видети?!"
Петар: "Јеб'о те и он и ови његови службеници, да знаш...!"
Мирко: "Чекај, полако, смири се, шта се десило?"
Петар: "Ма, пусти, не питај ме ништа...!"
Мирко: "Какво је то расположење, зар не треба да будеш срећан, добио си сина, мајку му?"
Петар: "Е, ту лежи и део проблема...! Знаш да смо добили новог попа, малог Сретиног, Митра Јебача?!"
Мирко: "Онај мали Сретин?!"
Петар: "Да, јесте, завршио богословију, па се вратио међ' стадо које је к'о црна овца напустио! Не мо'ш да верујеш кол'ко ми је пара уз'о за малог, а само прочит'о нешто и полио га водом, а ја га куп'о пре него што смо кренули! Навукао мантију и одма' мисли да је у'ватио бога за батину! Није до мене, него, ови моји навалили, сада морам месец дана да диринчим само да се повратим!"
Мирко: "Ау, какав изрод! Е, а које име сте дали малом?"
Петар: "Навалио деда да се зове Богољуб, а за то ћу му се тек крви напити!"