Ulaganje amandmana

"Slušaj me. Slušaš li me? Ništa ti mene ne slušaš! Aman čoveče, okani se tih bolesti japanskih, crtaća i pipaka, sve ti jebem da ti jebem! SLUŠAJ ŠTA TI PRIČAM!"
"Ovo je Fajnal fantazi trineska. Neću uopšte da ti objašnjavam zašto to nije japanski crtać u smislu u kojem ti poznaješ takvu umetnost, život je previše kratak da bih ga traćio na takav način. Reci, šta si htela."
"Kao prvo, jebaću ti majku zbog ovog bezobrazluka, samo kasnije, sad žurim do turističke agencije da nam uplatim letovanje."
"Gde idemo?"
"U pizdu lepe materine! Rekla sam ti da idemo na hrvatsko primorje, uopšte me ne slušaš!"
"Super, idem šokcima ostaviti krvavo zarađene 3 i po plate, ovaj...ma slušam te ljubičice moja, nešto sam nervozan zbog ove jare, ajde, kaži ti meni kako si ti to isplanirala nama, ajde, šta ćemo sve raditi, kuda tačno idemo?"
"Slušaj ježiću..."
-
"...je l' ti stvarno misliš da ću ja na ODMORU, ne znam da li si primetila kako sam akcentovao i naglasio ovaj odmor, da ću ja na tom odmoru zajebavati petla, ustajati u cik zore i obilaziti kojekakve znamenitosti? Mislim, hoću, hoću ako ćeš mi dati odmah izjutra? U tom slučaju da. Drugačije me nećeš probuditi. I šta, ti si kao na dijeti pa treba i ja sa tobom da berem koprive i lišajeve, alge da ti izranjam za salatu? Da preživarim? Svako jutro dva jajeta minimum da mi se ubiju! Neće Srbin jesti što su šokci zapišavali!"
"Jes' ti kršten? Šta pričaš br.."
"U obilazak tih tvrđava možemo, srednjovekovna arhitektura me oduvek zanimala, tu nemam zamerki, samo predveče kad zahladi, moramo hladne glave planirati takve stvari. U taj šoping centar, odmah da ti kažem, neću da idem. Daću ti novce pa ti idi, meni ostavi koji evro ili kunu, tekuće obaveze da podmirim i miran sam. Tako možemo svaki dan što se mene tiče, naveče prošetati još malo i vratiti se u apartman, šta ide posle možeš već da naslutiš, jarebice moja, he he..."