Biti zaboravan na nivou.
Jebem ti odbojku gde je taj daljinski!
:Znači nije ispod dupeta, nije između ovih nabora na prekrivaču, ispod jastučeta, u zazoru. Nije ni ispod ovog rukonaslonjača troseda, tu je bio prošli put. Čekaj, seti se gde si bio.. U wcu! Znao sam. Čekaj nije ni ovde....
Vadio sam košulju sigurno je u bubnju. Nije. Pa da, onda je sigurno iza veš mašine samo da pomerim, al je teška, rukom sam udario a nisam primetio i daljinski je pao, to je sto posto nema šta... Da nije vamo gde se stavlja prašak nije verovatno :
Vraća se u boravak.
-Aha, tu si! Znao sam da je ovde, pa nisam ja budala, prebacivao sam, kako ga nisam odma video da je na stočiću ispod novina.Dva sata kasnije:
-Majku ti krvavu jebem sad sam ih kupio na pumpi i naguro u torbicu.
:Čekaj, čekaj, razmisli, samo treba ući sebi u trag, zamisli kako bi se istražitelji iz Majamija ponašali u ovakvoj situaciji, znači hladna glava, analitičnost, znači prvo što sam uradio kad sam ušao u dvorište je da sam pišao kod onog stabla, ako nije tu, onda možda u šupi, slagao sam drva, nakon toga sam se kretao osam metara severoistočno po koordinati 44°49'14" to je poslednja lokacija na kojoj sam primećen. Nema.
Može biti kad sam sedao u auto da su mi ispale iz torbice, sad ih je već neko uzeo. Daj da upalim telefon možda mi je bila upaljena lokacija zna gugl maps gde sam bio. Šipak, isključen sam, zaboravio sam da platim račun. To je to, predajem se, neka slučaj odavde preuzme FBI.
-Evo ih u džepu, eee jebem te Milorade da te jebem. Eto. Sad još samo da vidim gde mi je upaljač.
