Pojava mladih haj nehaj anketara na gradskim pločnicima koji po sunčanom danu prilaze prolaznicima sa ponudom dobro plaćenog posla.
(Beogradski Trg republike, fontana radi, dva klinca ližu sladoled i klate nogama sedeći na zidiću. Prilazi im treći klinac sa fasciklom koju drži kao bebu.)
- Ćao momci, imate malo vremena?
- Liz liz srk srk...
- Da li vas interesuje posao u dobroj firmi?
- Liz srk...
- Pa evo, znači, radi se potpuno koliko hoćete, mislim vi odlučujete o tome, vi ste kod kuće i totalno sami radite kad hoćete. Znači, to je posao koji se radi od kuće, vi biste bili savetnik i radili biste...
- Liz... SAVETNIK?
- Normalno, vi telefonom pozivate naše klijente i intervjuišete ih o tome da li su zadovoljni deterdžentom koji distribuira naša firma, i onda, znači, javljate nama kakvi su rezultati...
- A kakav savet očekujete od mene?
- Pa, mislim, znači, vi zovete klijente i javljate nama kako su oni zadovoljni...
- Čuo sam to ali kakav savet vam treba povodom toga? Rekli ste da tražite savetnika?
- Znači, vi sami odlučujete o tome koliko radite, totalno ste slobodni, i kad zovete onda zovete nas...
- Alo, sine, tražiš savetnika?
- Znači, vi totalno sami radite...
- A kako ja znam koga da zovem? Vi mi dostavljate spisak vaših kupaca? Otkud znate ko vam je u Tempu kupio deterdžent?
- Znači, vi treba da zovete po imeniku, i kad nadjete nekoga ko je kupio naš deterdžent onda ga pitate da li...
- Dakle, zovem kako padne pa kad nabodem?
- ... znači, vi radite koliko hoćete, i kad nas...
- Jel tebi sunce udarilo u glavu, oćeš malo sladoleda?!? A ko meni plaća telefon za taj poso?
- Znači, vi zovete telefonom kupce našeg deterdž...
- Ajde skipuj preko toga; ko plaća telefon?
- Pa, znači, vi zovete i beležite svakog kupca na koga naiđete, i za svakog kupca mi vam plaćamo 100 dinara. Vi znači dobijete listu sa pitanjima koja morate da ga pitate...
- Koliko pitanja ima?
- Evo (vadi iz fascikle, listovi mu padaju po zemlji)... evo, to je upitnik...
- Sine, ovde ima šest listova, gusto kucanih... ima oko 300 pitanja rekao bih...
- Vi, znači, sasvim sami radite i možete da koliko hoćete...
- Ko plaća telefon?
- Znači, si ste potpuno slobodni da radite koliko...
- TELEFON, BRE, KO PLAĆA TELEFON?!?!?
- Znači, vaš telefon, kućni, i vi možete potpuno sami da...
- Znači ja plaćam telefon, jel da? Ja plaćam? Pa jel ti znaš koliko ja moram da zovem ljudi u ovom gradu dok nabodem jednog dilbera koji je prao gaće tvojim praškom da bih onda s njim gulio trista pitanja, a za sve to mi ti plaćaš sto kinti?!? Pa, sine, jesi ti normalan?
- Vi, znači, radite slobodno, potpuno koliko hoćete, i to od svoje kuće...
- MRŠ U PIZDU MATERINU I TI I TVOJ DETERDŽENT!
(Anketar se okreće, prelazi dva metra i prilazi dvema devojkama koje sede na istom zidiću, ližu sladoled, slušaju celu konverzaciju i kikoću se).
- Ćao, devojke, imate malo vremena?
(Devojke se prevrću na travu od smeha)...
