Ne ogleda se samo u načinu izražavanja, već i na objektima na kojima se radi. Neko pomenu Pikasa. Evo kao je on uradio: Bio je na plaži inkognito, natravno, ali su ga ipak roditelji nekog klinca prepoznali. Dali su detetu papir i olovku i poslali ga kod Pikasa da ga zamoli za jedan crtež. Pikaso, znajući o čemu se radi, uze papir i plovku i ostavi u stranu, a zatim izvadi boje i napravi sliku na glišavom telu deteta. Pitali su ga zašto je to uradio a on je odgovorio:" Iz radoznalosti. Baš me zanima kada će okupati dete".
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
odličan primer;)))
Stvarno je lujka...