Ukalupljenje frustracija likova koji u osnovnoj nisu mogli da preskoče kozlić.
Privesti ribu bez dobrih kola, bez para, na gajbu koja nikad nije prazna
ili je ipak riba suviše laka...
Ono što nastaje u procesu odgovaranja na pitanje šta je to umetnost.
Извадити последњу цигару из меког паковања, а не "разбуцати" целу паклицу.
Žrtvovanje sopstvenog razuma, zarad očuvanja zdravog razuma ostalih ljudi.
Bez namere duhovitosti, samo želim da se zahvalim svim umetničkim dušama, koji svoju inspiraciju najčešće nalaze u sopstvenoj ludosti i neshvaćenosti. Ljudi koji drugima pružaju zdravije poimanje stvarnosti, motiv za rad, i sredstvo za dezinfekciju duha. Svojim oštroumnim rečenicama, slikama koje oduzimaju dah, poezijom od koje ti krenu suze, muzikom koja ti ubrizgava svežu krv.
Nastavite da ispoljavate svoju inspiraciju.
Za kraj, terapija: http://www.youtube.com/watch?v=GYKJuDxYr3I
Kategorija kojoj ce samo vreme suditi. Nazalost, dok se to ne desi, neko je odvalio da svi imaju pravo na svoj ukus. Pravo koje mnogi od nas zloupotrebljavaju.
'devedesete': muzika-paradoks, desetak godina kasnije ispostavilo se da su nadzivele sebe same
Skladan spoj elemenata, stvoren da utiče na osećaj za lepo. Doduše, nemaju svi taj osećaj.
- Dobar dan gospodine, evo stigli su nam novi belgijski tepisi, 100% od prirodnih vlakana, sa motivima murala sa zidova dvorca u vreme vladavine Luja XIV...
- Lele, što tankiii... ovo bre mene ki ponjava!
Onaj deo pornića u kome nema još seksa, pa malo i podseća na pravo ostvarenje sedme umetnosti.
- Alo, tebreks, šta se radi?
- Evo, ništa, gledam neki pornić i smaram se.
- Uz to se smaraš?! Auuu, nemoguće da je tol'ko loš...
- Prepričaću ti...
- E, sad još i podjebavaš!
- Ne, ozbiljno, ovo mogu... Prvo sede muž i žena za doručkom i razglabaju standardne teme. Onda on ide na pos'o, a ona dokona ide okolo, šetka se i nailazi prvo na baštovana koji štrićka živu ogradu držeći makaze ceo metar i to iznad metalne ograde. Taman se zagreje razgovor, ova se popišmani i ode dalje, pa naleti na čistača bazena koji onom mrežicom pokušava da izvadi lišće iz bazena. Doduše, jes' da bazen nije napunjen, ali dobro. E, ovaj sav fin i dobar, onako uglađen. Onda upada u kuću, a tamo mišićavi majstor menja grejač na frižideru.
- I?
- Sad ona tu nešto konta koga bi od njih, u kojoj kombinaciji ili sve odjednom, pa neki unutrašnji monolozi, pa erotske, ali erotske, maštarije...
- A pos'o?! A njen rad?! Zaštita na radu i pomoćna sredstva? Je l' više počela da zarađuje honorar za ulogu?
- Ništa zasad, čekam da vidim.
- Je l' bar čuli za brazilsku depilaciju?
- Nisu, žbun!
- Pa, otkud ti to u kompu?! Nisi listao vintidž i tako to?
- Ne'am pojma otkud se pojavi, ako mi veruješ! Mada, ćale mi sumnjiv... Pre neki dan me terao da mu objasnim kako se skidaju filmovi, moja pornjava istumbana, nije tamo gde sam je snimao, a jutros sam ga čuo kako gunđa da mi mladi ne cenimo pravu umetnost, nemamo mašte, nije zanimljivo kad se sve vidi, kako u njegovo vreme to nije bilo...
Prineti k sebi željenu posudu i to bez lomnjave ostalih, koja se, inače, po nepisanom pravilu, baš uvek nalazi u središtu brda opranog posuđa.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.