Zakomplikovane, tehnički napredne pesme, koje ne spadaju u uobičajene pop-šablone "3 i po minuta, strofa-refren-strofa-refren-solo, (onaj deo posle drugog refrena)-refren", već su muzička ekvivalenta apstraktnog slikarstva, sa promenama tempa na svaka 2 i po takta, solom od 28 minuta na nekim zapadnokambodžanskim vah-drombuljama i harmonskim progresijama iz sedmog kruga pakla.
-Kako su se svi odma' razišli kad si počeo da puštaš one džez-umobole!
-Hehe, ništa nije efektivnije za fajront nego stari dobri "Džon Meklaflin lajv in Tokijo". Nikada me još nije izneverio.
