Umoran sam od života

Vapaj sredovečnog čoveka, prekaljenog bekrije, davno ispalog iz forme koji se nije štedeo. Kukanje za neizmenjivom prošlošću i kiselo pomirenje sa činjenicom da su decenije neurednog života i buntovništva odnele danak i dovele do jednog velikog ništa.

Izraz koji odaje želju za nemogućim povratkom, začinjen floskulom "Da mi je ova pamet". Jako zaudara na period danonoćnih provoda u punoj snazi. Urnisanje po najgorim birtijama u sezoni škripca, ali i otmenijim dangubama nakon ojađivanja kladže, barenje preplanulih cava i umakanje u sve što hoda na dve noge i krvari sedam dana jednom mesečno, često i udomljavanje picajzli nakon čega je međunožje izgledalo k'o periferija Kabula. Međutim, kita se sada teže diže nego osamdesetdvogodišnji starac iz kreveta koji je pao sa šljive, a žestina ima isti onaj ukus greškom progutanog goriva posle jačeg cuga radi pretakanja iz ćaletovog auta. Ostao je samo delić memorije i po koji osmeh na sećanje sadržaja iste.