Kad spadneš na krajnje siromaštvo jezičke kulture u trenutku kada je trebalo da kažeš: nosi se u pizdu materinu.
Afekat, iliti suženje svesti, doprinosi da i kultura govora u datom trenutku ode u zapećak.
Prijatelj, sa kojim si otišao u birtiju, tako se uroljao, da si ga iz kafane nosio sve do Kalemegdana i tamo ga bezbedno spustio na travu da se ispovraća kao čovek kako biste kasnije normalno mogli stići na prevoz da se vratite kući.
On se, naravno, ispovraća po tvojim nogavicama, i nakon toga ukapiraš da je u još gorem stanju nepokretnosti nego što je bio.
- Umri, stoko! - izlete ti u gnevu.
- Molim?
- Izvini, hteo sam reći nosi se u pizdu materinu.
