Izraz iz nekog prošlog vremena, kada je blagostanje jedne porodice zavisilo samo od sloge među kućanima i rodne godine. Odnosi se na završetak radova oko žetve i skladištenje godišnje zalihe hlebnog žita na sigurno. Time bi osnovna egzistencija porodice bila obezbeđena, strah od gladi i nemaštine bi se zaboravljao do sledeće žetve, a kućani bi bili zahvalni na onome što imaju, jer su pamtili gora vremena.
