Način da tobože humani osnovci zarade solidan džeparac.
Učiteljica: Deco, pred nama je lepa humanitarna akcija prodavanja novogodišnjih čestitki. Neka se jave dobrovoljci koji će ih po ceni od 40 dinara prodavati našim dragim sugrađanima i time pomoći jadnoj gladnoj deci u Africi.
Humani osnovac 1 (ortaku iz klupe): Važi da ću da se smrzavam za 40 dinara, a i treba mi nova grafička...
Humani osnovac 2 (humanom osnovcu 1): To brate, aj se javimo pa ih prodajemo za 100 dindži.
Obojica se prijavljuju...
Sutradan, pred vratima naivne starije sugrađanke oba humana osnovca uglas: Dobar dan komšinice, mi smo iz UNICEF-a i prodajemo čestitke kako bismo pomogli jadnoj gladnoj deci iz Afrike. Cena čestitki je samo 200 dinara, a njihova sreća je neprocenjiva...
Naivna starija sugrađanka: Pa vi ste tako zlatna deca, eh da vas ima više takvih... (vadi poslednjih 200 dinara iz tašne)
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.