Veoma zamršeno psihološko klupko od hiljadu tankih niti koje ni Sigmund Frojd ne bi mogao da rastumači. Usled opsesije subjekta wow-om, mašta širi svoja krila i u glavi pripadnika kulta stvara neku antisocijalnu fabulu. Priča zvuči otprilike ovako:
Oni meni da kažu da sam paćenik...jebali ih izlasci, samo troše pare...šta će mi devojka koji kurac, samo da me zajebava, e pa nisam ja magarac...ja sam imperator, stvaralac...koliko sam samo paladina nafidao, školovao, izveo na pravi put da se bore protiv prljavih hordaša. Ja sam vitez svetlosti, ne treba mi niko, imam ja drugove, tako ćemo da se zajebavamo kad krenemo da ubijemo bosa hehehe, šta kažete na to fenseri? Kako ima da skupim moćne ajteme, biću najjači...Doček nove godine, sve pijani kreteni i kurve...i još treba da dam 3000...e pa nedam, slaviću novu godinu sa elfovima u instanci, boli me kurac, neće ih biti puno na serveru, taman da mi ne koči. Baš sam genije. Prokleti trolovi, samo da završim školu da ih ne gledam više. (blagim pokretom ruke miluje kućište) maajjj prešššššsssss onda ostajemo samo ti i ja u borbi protiv sila zla buahahahhahahaha!
Poznajem dvoje, troje takvih, vrlo verodostojno dočarano. +