Gomila najmasnijih, najogavnijih i najbezobraznijih psovki koja se sekvencijalno nataloži u mislima prilikom trenutnog i neizmernog besa izazvanog, uglavnom, teškim bahanalijama.
Pripalih cigaretu, u hodu, iz petog pokušaja. Telefon zazvonio.
Vraćam upaljač u treću malu pregradu i vadim telefon iz četvrte srednje.
Prekid zvonjave.
Prođe bus koji mi odgovara.
Cigara zapaljena na 1mm kvadratni, vučem vučem vučem, uzimam rukom.
Zalepila se za donju usnu. Krvnički je cimam.
Prsti desne ruke munjevito prevaljuju 10cm, ali samo 10, nalaze se u katranskom minigrotlu i to boli.
Jak cim, odvaljivanje zapaljenog dela, kao i lepog dela donje usne. Kratak, rezak bol.
Vadim upaljač, da pripalim cigaretu u hodu, izgledam kao Solunac, a unutar sebe, psujem kao kočijaš.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.