Negde se u fazi tvoga razvoja nešto pošteno sjebalo, pa ne primaš novine kao većina neobogaljenih jedinki.
Osamnaesti je rođendan. Ulaziš, čestitaš slavnjenici. Saleću te štule u dopičnjacima, jer se, jelte, niste videle mesecima, a one su tako htele da se jave, ali, eto, nisu stigle pošto su tražile princa na belom konju. Jahale su par konja, ali belog nigde. Ali čekaj... Šta sam to ja obukla?! Kako li sam mogla da se pojavim u farkama ili, ne-daj-ti-bože, patikama? Prilazim Milici, čini mi se da prepoznajem pesmu, pa rekoh da pitam, a ona će meni: "Jebote, pa što nisi naučila? Ja sam dve nedelje uzastopno puštala sve hit pesme, pa sad sve znam. E, ne daj mi da pušim posle, molim te. Ti me jedina čuvaš." Dva minuta kasnije, vidiš je kako pije neidentifikovanu mešavinu, a u mešavini pepeo. Uzimam, bacam, odlazim i čujem: "Jebo mamu, šta ti je?! Budi malo in."
