Spomenik ljudske "ad infinitum" gluposti.
Pored raspevane Ciganke,koja se šeretski osmehuje,najčešći motiv na slikama- reprodukcijama koje su masovno punila stanove 80-tih godina prošlog veka barabar sa "kombinovanim" sobama.
Svi gobleni u gipsanim ramovima-bilo Vilerovi ili oni "za Vašu-praktična-žena-uradi -sama-razbibrigu" su odloženi u šifonjere, ustupivši mesto ovom spomeniku kičeraja, pred kojim bi mogli da se mole svi poklonici kiča celog sveta.
Uplakana deca u ritama, musava ili grčevito stežući ogrebana kolenca gledaju sa jeftinih kopija u još jeftinijim plastikanerskim ramovima iz predsoblja (čim gost uđe, da se vidi da se u toj kući daju pare za umetnos' ), iznad kreveta prekrivenih ćebadima sa motivima mačića sa klupčetom ili rajske ptice.
Neretko su se ove "slike" kupovale na metar, pa "kad je bal-nek' je na vodi"-uzme se po 3-4 komada, a Ciganka gratis.
Ono što je posebno uočljivo na tim zidnim užasima su bistre, ogromne dečije suze, koje lipte u potocima niz bucmaste dečije obraze.Što više suza- to se slika bolje prodavala.
Najava kraja masne i besplatne sreće, rasipnički trošene unapred.
