
Реченица коју узвикну у себи(понекад и наглас) људи који пате од карактеристичне фобије. Наиме, они се неосновано плаше да ће, ако се не набију поред врата четири станице раније, заувек остати у аутобусу. Фобија углавном иде у пару са фобијом од остајања напољу заувек, па је немогуће склонити особу са степеница јер одбија и да на тренутак изађе напоље. Од болести углавном пате ниски људи и све бабе, и у случају да напад добију у раним јутарњим сатима или око три по подне, постају најомраженија врста корисника градског превоза. Показују изузетно развијене способности тражења бубрега лактовима и гажења чистих патика, висок праг трпељивости повратних удараца и надљудску снагу која им омогућава да увек стигну до циља.
Примери се налазе на линијама 511, 56, 51, 23, 37, 58 и 88 сваког јутра око 8 од Бановог Брда(Чукаричке падине) до мостарске петље.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Plus zbog primera :)