
Реченица коју узвикну у себи(понекад и наглас) људи који пате од карактеристичне фобије. Наиме, они се неосновано плаше да ће, ако се не набију поред врата четири станице раније, заувек остати у аутобусу. Фобија углавном иде у пару са фобијом од остајања напољу заувек, па је немогуће склонити особу са степеница јер одбија и да на тренутак изађе напоље. Од болести углавном пате ниски људи и све бабе, и у случају да напад добију у раним јутарњим сатима или око три по подне, постају најомраженија врста корисника градског превоза. Показују изузетно развијене способности тражења бубрега лактовима и гажења чистих патика, висок праг трпељивости повратних удараца и надљудску снагу која им омогућава да увек стигну до циља.
Примери се налазе на линијама 511, 56, 51, 23, 37, 58 и 88 сваког јутра око 8 од Бановог Брда(Чукаричке падине) до мостарске петље.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Plus zbog primera :)