Rečenica koja se upotrebljava na kraju svakog razgovora, kada nema šta da se kaže, kada se svi učesnici razgovora slažu ili kada se razgovor završio ali sagovornici nastavljaju dijalog bez smisla. Razgovor se može nastaviti sa ostalim produžecima dijaloga tipa: da,da; jašta; svakako; uvek itd... Često je koriste i penzioneri.
Dva penzionera u parku:
Mitar: nekad je bilo bolje vreme.
Ljuba: nego šta je!
Mitar: da, da!
Ljuba: jašta!
Mitar: svakako!
Ljuba: uvek!
Mitar: upravo to!
Ljuba: idemo da kupimo 'leba za golubove?
Mitar: idemo!
Ljuba: ajde!
Mitar: naravno!
Ljuba: upravo to!
...
