Način smeha definisan sintaksom: smeh + $(ime autora odgovornog za smeh).
Vrlo retko je zastupljen u govornoj, dok se u virtuelnoj komunikaciji često sreće.
Uputilac smeha na kraju smeha mora da naglasi kome je smeh upućen, jer je moguće da u međuvremenu neko nešto napiše i pomisli da on dobija smeh.
Primer 1
Radjard Kuplung: ...nešto smešno...
Korisnik foruma 1: ...nešto...
Korisnik foruma 2: Hahahahha Radj.Korisnik foruma 1 u ovom slučaju zna da smeh nije njemu upućen.
Primer 2
Djoto: ...Smešne stvari...
Čekaoničar 1: ...nešto...
Čekaoničar 2: HA HA HA!
Čekaoničar 1: Hvala na smehu, čekaoničare 2.Ovde je došlo do neprijatne situacje, jer Čekaoničar 2 nije uputio lepo svoj smeh, pa je Čekaoničar 1 pomislio da je njemu upućen smeh namenjen autoru Djoto.
Da, ovo je odlično...
Da li je mogao i neki malo precizniji naslov... Ne znam, samo razmišljam...
Namenjen smeh, adresiran smeh,
hvala prijetalju Rojken.
Svakako da postoje priklidniji naslovi, ali zeleo sam da izgleda nespretno kao i sve sto pisem. Hteo sam da stavim i primer iz komentara sa Vama i Bulgakovim u glavnoj ulozi, ali nisam smeo bez dozvole.
autore Count Zero, zbog cega ste stali bas na 359 definicija?
i da li mozemo da ocekujemo neku definiciju od Vas u skorije vreme?
unapred se radujemo potencijalno pozitivnom odgovoru
Nemam zamerki za pisanje, stil je sasvim ok. Samo sam glasno razmišljao o naslovu. Meni dobro zvuči "adresiran smeh", ali ne mora da znači da sam u pravu.
Autore kandidar, imate dozvolu da napišete primer kako god želite. S tim što se ja retko smejem na taj način. Eventualno pederski smajli. :)
Vaš genij vas nikako ne da napustiti cenjeni autore.