Kada se zapravo odvažite na start cure čiji se umno-fizički kvaliteti mere isključivo u broju i veličini organa koje bi mnogi odsecali da je imaju ali, prirodom date situacije, ista je izuzetno popularna medju svim vrstama pripadnika muške populacije, te vaš red na nalaženje pada negde oko sredine iduće nedelje.
Uglavnom se borite sa najboljima iz svih grana - pametnima, duhovitima, rodjenim šmekerima, bogatim razmaženim pseudo plejbojevima, neotesanim džukcima, urbanim facama ili bivšim manekenima. I baš tada, kada sve deluje izgubljeno i beznadežno, dobijate informaciju da ste, gle čuda, ostavili dovoljno jak utisak na nju na toj jednoj kafi od sat vremena, brbljajući gluposti, znojeći se od treme i upražnjavajući objektivno katastrofalan humor. Prošli ste grupu i sledi druga faza takmičenja. Pobedili ste Stivena Sigala u džudou. Pantelić dao gol za Srbiju. Čudo se desilo. Razmišljate da ipak odigrate onaj tiket protiv Barselone u Ligi šampiona.
- Pa zašto me nisi zvao, rekao si da hoćeš..
- Khm, ovaaaj, pa nešto sam cenio da moje društvo nije baš najzanimljivije na svetu, pa rekoh da ne davim...
- Svašta. Zapravo mislim da si jako duhovit i zabavan momak, što je lep pomak u odnosu na onog prethodnog, kojeg sam gledala kako kida pečenje zubima pola večeri. Prema tome, mani tu priču i javi kada možemo negde na piće.
- Ahaam (idiotski se smeškajući), znači u plejofu sam?? Ladno! (jebote ja sam ovo rekao naglas!! daaaj!!)
- Hihihi,izgleda da jesi, ali ako ne prestaneš da bulazniš i ne sabereš se malo,možda ovaj put ni penale ne vidiš...
