То ти је кад нешто радиш преко киће, да не кажем пише.
Нпр живот међу људима.
То ти је један ускуративни посао.
Не доноси профит, а расходи су отегнути живци, па мораш да их влажиш ракијом, да омекшају.
Да се опусте.
Па и ти да се опустиш.
Па узмеш дамку, па пустиш музику.
Па ти мисли лебде у некој хемисфери.
Сви смо ми располућени, али понекад можемо да се спојимо.
Вратимо у првобитно стање.
Уз музику и искључење разума.
Људи су тад магловити, асоцијалко из приче о џоинту може да се смири.
Да прихвати роптање.
Као судбину.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Слабићи се смирују уз дрогу.
Волким те