
То ти је кад нешто радиш преко киће, да не кажем пише.
Нпр живот међу људима.
То ти је један ускуративни посао.
Не доноси профит, а расходи су отегнути живци, па мораш да их влажиш ракијом, да омекшају.
Да се опусте.
Па и ти да се опустиш.
Па узмеш дамку, па пустиш музику.
Па ти мисли лебде у некој хемисфери.
Сви смо ми располућени, али понекад можемо да се спојимо.
Вратимо у првобитно стање.
Уз музику и искључење разума.
Људи су тад магловити, асоцијалко из приче о џоинту може да се смири.
Да прихвати роптање.
Као судбину.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Слабићи се смирују уз дрогу.
Волким те