Usne pune rose

Звучи романтично, зар не? Честа фигура у песмама, понајвише народним, али не оним што пева Ипче Ахмедовски, иначе тру Ахмедовски, него оне што их је вероватно рокао Фића Вишњић на својем Јаворокастеру 1804, без пратећих вокала. Зашто? Услед његовог темељног расног порекла, очигледно. Међутим, када се мало боље погледа та фигура, види се да је мало чудна. Мало више. Сад, то је можда што ја живим у благо другачијим условима него што је Фића, али колико ја знам, роса се хвата при ниским температурама, што би значило да је женско спавало на 'ладном, а тада им је понајмање до арчења. Верујте ми, једном сам ону моју избацио преко вечери. Нисам ја крив, хтела да је гледа неку туркадију у мојој кући, а ја сам имао испланиран маратон Прелџија. Требало је да зна да између ње и Прелџија увек побеђују Прелџије. То јој ја рекох и пре венчања, али оно није слушало. Типично женско. Када се пробудила, није јој баш било ни до разговора. Мада, касније сам разговарао са њеним адвокатом. Фин човек. Њему се на устима нису 'ватале росне капи, пребрзо је причао. Судији су се тек пениле усне.