Uvaljati u govna

-Тебра, си смувао ону малу синоћ.
-Аха.
-Рече ми Стева да је било густо, каже дошао неки лик да је збари пре тебе.
-Ма да бре. Ха, будала! Ја таман кренуо ка њој, кад он већ стигао. И ја стојим иза и слушам, он јој прича како је она за њега отелотворење Венере, да има очи боје вена боје Дунава, и да нико није знао за Французе к'о она, шта ја знам шта је кењао...
-И?
-Ништа, ја дошао и уваљао га у говна. Док је причао о некој плафонској љубави ја ставио кључеве од аудија на астал, а у пичку материну. Мала ме ухвати за руку и ми одосмо, а овај остао да лежи у говнима, јебо га плафон да га јебо плафон...

-Јоксиме, јеси положио онај зајебани испит?
-Јесам, матори, седмица бре!
-Свака част, како било?
-Ма уваљао сам их у говна! Нема коме нисам попушио да бих положио. ...буквално. Од декана до оног дебелог што ради у скриптарници. У инедксу не пише да сам орално полагао хехе.
-Тебра, не капирам онда како си их уваљао у говна?
-А не њих, него ове остале шабане што су учили. Поготову ове фуфе што се облаче к'о фуксе.

-Владо, хоћемо балфу?
-Не!
-Уср'о си се, пичко, а? Немаш муда? Појела маца? Плашиш се да те опет не уваљам у говна као прошли пут, је ли?
-Тебра, то се каже фигуративно, а не стварно да ме обориш у керећи измет и размазујеш као прошли пут!
-Ко губи има право да се љути, ко те јебе кад не знаш да играш.