Suvišna stvar, nešto nebitno, uvek se premotava unapred, za nekog nevažnog kažemo da je bitan kao dijalog u porniću.
(Liz i Džim sede na sofi ispred stočića sa dve poluispijene čaše sa vinom. Tupo zagledani jedno u drugog, gestikulirajući rukama u razgovoru)
- Liz, govoreći o filozofskom utemeljenju problema kritike kao takvom, ne mogu a da ne primetim da Kantova filozofija počiva na stavu da znanje ne može imati kriterijum u dogmatskom autoritetu ili nekritičkoj nauci. Prosvetiteljstvo je otvorilo taj misaoni horizont Rusoovim shvatanjem slobode kao onoga što je apsolutno.
Kantova kritika je samo preuzela taj epohalni podsticaj i primenila ga na tematizaciju problema spoznaje. Paradoksalnost ove „radikalizacije“ sadržana je u tome što je ujedno s isticanjem vrhovnog autoriteta uma postavljena i njegova restrikcija.- U potpunosti se slažem sa tobom Džim, spontanitet uma u teorijskoj upotrebi ne može biti apsolutno otvoren, već je samoograničavajući vezan za iskustvo. Kantova filozofija ispostavlja takvo shvatanje kritike prema kome je njen cilj autonomija, ali je sloboda jednako tako njena temeljna pretpostavka. Bez slobode kritički projekat nema smisla.
20 sekundi kasnije...
- To, bejbeeee, sisaj ga lepo, hoću da ga staviš među te ogromne dude.
- Volim tvoj veliki kurac, mmmmmm...
