Онај тренутак на свадби када младожењина породица одахне са олакшањем али и благим ликовањем, док младина страна уздахне и благо протресе главом, а понеко, емоционално осјетљив, пусти и сузу. Тренутак без кога се не може замислити права српска патриотска свадба. Након тога сви сједају и креће фешта, јер управо је то оно због чега су и дошли. Није више битна церемонија ни протокол, лоза је продужена.
Али авај, могућ је и преокрет..
Матичар младој: А сада, чије презиме узимате?
Млада: Задржавам своје презиме!
(салом се протеже звук мешкољења, гости гледају једни у друге са изразом чуђења.)
Матичар младожењи: А чије ви презиме узимате?
Младожења: Узимам женино презиме!
( У сали мук. До тада поносни отац, иначе пензионисани официр, откопчава кравату да се вјеша о прву кваку а деду је већ стрефио шлог.
Отац: Жено јебем ли ти сунце калајисано каквог си дебила родила! Е мој Милутине шта доживи, а фино сам ја говорио да треба дијете слати у војску да од њега постане човјек, али не, хоће господин да буде веб дизајнер. Ето шта сам дочекао, читав град ће да ме подјебава. Након свадбе пакуј кофере, пресељавамо код твојих јер својима не смијем на очи!
Кум: Музика, дај Гангам стајл леб' вам јебем, док нису нереди избили!)
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Хахаха.. Али Гангам стајл.. ЈУ! :)
Углавном, моја може да се презива како оће ал' има да рађа Петровиће и тачка!
+++
Лиепо.
Reko dućaz. A dobro
Dobra...
+
Slučajno slučajno slučajno dado' minus.
Odlična defka, zatvori zagradu. ++
Mentalitet+
Moja je naravno uzela moje ponosno Zemunsko-Sremačko prezime, jer tako valja i trebuje i tako je odvajkada bilo :)
+