Preko 90% starih osoba,većinom baba,svoju rodbinu a najviše unučad,teraju do krajnjih granica u jelu.
Za ručak,npr,ako je na početku supa,tanjir će uvek biti pun.Čak će se i malo prelivati ali to baba kao ne primećuje.
Posle toga dolazi glavno jelo,uzećemo za primer musaku.Ona će staviti maksimalno i mesa i krompira do te mere da čim uzmete nešto sa jedne strane tog tanjira,na drugoj padne određena količina mesa i krompira.I onda vas posle određenog vremena i polupraznog tanjira pita da li hoćeš još.I naravno odgovor je ne mogu,ali baba uporno ubacuje još i još i još.I posle dva pojedena tanjira musake,opet u babinim očima vi i dalje niste pojeli ni onaj početni tanjir musake,već ste kao došli do pola.
I tada vi kažete da ne možete,i onda počne glavna rasprava:
Baba:"Ajde sinko pojedi taj tanjir pa da ti još jedan spremim.Vidiš kako je fina musaka.Juče kupila krompir na pijaci kod nekog mog starog prijatelja.Ma lepota a što je glavno,jeftin je."
Unuk:"Ne mogu baba,stvarno.Pojeo sam dosta."
Baba:"Ma kako ne možeš?Vidi mesa kakvo je.Platila sam ga skupo ali je zato dobro,sveže mi mesar dao.Nije slabo kao kad ti majka ili otac uzmu pa da ne možeš.Ovo kad ja uzmem je najbolje.Ajde uzmi,pa da još sipam."
Unuk:"Bako,ne mogu.Evo još ovaj komad krompira ću pojesti i to je to."
Baba:"E stvarno si bezobrazan.Pa vidi kako si mršav.Kost i koža.Isti otac.Ajde onda pojedi to bez hleba pa da ti donesem sirnice.Valjda ćeš to moći jesti,ako ovo nisi mogao."
