
Маштовит и једноставан начин да сваки глагол у српском језику ставите у службу псовке, клетве или (у највећем броју случајева) сексуалне конотације.
Обично се гради у већини случајева овако:
Гл. 1.л. једнине + зам. ти, те, му, јој, им, вам + лична зам. ја
-Мајсторе, ај' живота ти зашрафи ту цевку мало боље, Милета ће мене да криви што нисам надзирала...
-Зашрафим ти ја цевку не шрафио ти га Милета дабогда...
----
-Дедер стрмекни ту поган из штале напоље!
-Стрмекнем те ја погани рођена три метра под земљу...
----
-Читао сам листу за Бодоме, неће свирати "In your face".
-Молим?! Свирам им ја мало на са'рани, а?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.