
Руски препев исконске српске народне мудрости: „Све је срање, осим пишањa, а и пишање је срање ако пишаш уз ветар“.
Заправо, праисконски крик нихилизма човека против своје воље гурнутог у бесмисао сопствене егзистенције; или, ако хоћете одређеније: Јесењинов поетски опроштај од овога света песмом „Довиђења, друже, довиђења“ („До свиданья, друг мой, до свиданья“), само неколико сати пре него што је себи намакао омчу око врата (рукопис накнадно пронађен у џепу његовог капута у соби Петербуршког „Англетере хотела“ једног леденог дана давне двадесет и пете године онога века.)
(За допунско образовање, види и: „Do Not Go Gentle Into That Good Night“ by Dylan Thomas).
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.