Један од мистериознијих предмета у домаћинству. Кад ти се после дужег времена пије вино, или дођу неки посебни гости па уз свечанији ручак затраже чашу вина, вадичеп обавезно нестане без трага. Све испретураш и нема га ама баш нигде, чак ни у оној другој фиоци. Помислиш, можда је побегао, ионако ти је, кад си био мали, увек личио на неког човечуљка, па би то ваљда и био природно стање ствари, да добије ноге.
Онда, немајући другог избора, почнеш да изводиш разноразне трикове и махинације са кључевима, шрафцигерима и ножевима како би уважени гости који су већ одавно почели да цупкају добили ту ј***** чашу вина.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Zanimljivo je da ga svi gube...
marfi :)) +
+
Ја и ортаци смо више пута у недостатку вадичепа шрафили вијак у папмур, па га вадили кљештима.
Vadicep uvek stoji na vindom mestu, okacen u kuhinji. I na putovanja ga nosim.
U nedostatku svega gore navedenog, skineš duks, nasloniš ga na zid, i udaranjem dna flaše o duks više puta, čep neminovno ispada bez oštećnja. Provereno.
hahaha
Najcesce se cep ugura lupanjem u isti varjacom ili srafcigerom,samo ti ne gine strc u oko...ufff mamu mu j....