Pojam koji se koristi u Zapadnoj Srbiji i predstavlja nešto što nije ni verovanje ni sujeverje, već nešto između, mada uvek bliže ovom drugom.
Ono što je za sva varovanja karakteristično je da se njihova smislenost od strane osobe koja ih upražnjava objašnjava sa: "Ne valja se." Bez dalje diskusije. Varovanja su nešto izraženija među seoskim življem.
Daću sebi slobodu, pa ću u primerima otići nešto dalje od 'ne valja se' i pokušati da objasnim pojedina.
Varovanje 1:
Ne valja jesti seme dok se seje.
Pretpostavka nastanka varovanja 2:
Deca jela semenke i prepolovila setvu.
Varovanje 2:
Na sahranama se ne postavlja nož na ručku.
Pretpostavka nastanka varovanja 2:
Neko se nakon sahranjivanja bližnjeg, skrhan bolom dok je za ručkom žvakao prebranac koji je par nedelja ranije bližnji stavio da se suši, odlučio da prekine bol i bocne sebi vene, omrsivši svima ručak mlazovima krvi.
Varovanje 3:
Ne radi se Petka pred praznik.
Pojašnjenje:
Svima je poznato kako su naši popovi grešni, pa su u narodu odlučili da budu još pobožniji od njih. U skladu sa tim, odlučili su da ne rade ne samo nedeljom i drugim crvenim slovima, već i petkom pred neki veći praznik. E, sad, 'veći' je diskutabilno, pa je bolje ne raditi nijedan petak u godini za svaki slučaj.
Napomena:
Petka nema veze sa Velikom Petkom.
Pretpostavka nastanka varovanja 3:
Nekom beše mrsko da radi.
Kako ne bi izgledalo providno, gomila takozvanih petki ima svoje posledice - za pojedine petke se zna, ko radi na tu i tu petku, neće mu nositi kokoši, neće mu roditi voće... Tako da ta lenština kada je obrađivanje njive u pitanju, ne beše baš tolika lenština u smišljanju šta će se kako odraziti na prinos celokupnog imanja.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
У дворишту се не саде дрвета која не дају плод (четинари, тује...), вероватно нека аналогија са рађањем деца. +++