Stari izraz za metalni sat-budilnik, u drugoj polovini prošlog veka verovatno najomraženiji kućni aparat u SFRJ. Tokom komunizma vekerica je izluđivala radničku klasu zbog potpunog odsustva snooze opcije, za koju se tada doduše nije ni znalo, ali i zbog iritantno glasne sekundare. Najčešće nebrušena, srebrne boje, sa dve tanke nogare i dva zvona, koja kao da su sa ponike skinuta, ova mehanička naprava imala je sposobnost da svojom suptilnom bukom i pretečom vibracionog zvona probudi pola sela. U pojedinim delovima bivše nam države, u Bosni recimo, izraz se koristi i kao sinonim za čuku, tj. srce.
- Ne mogu ti se ja, sniko, probuditi na te moderne uređaje. Samo petao, ili vekerica.
--------------------------------------------------
- Au, kakva treba, moj jarane, vekerica da mi iskoči!
