Velemajstor

Жива сила у својој равни. Уверљиво најбољи, он не оставља сумње да га је неко можда могао надмашити. За велемајстора не постоји можда - он је једна врста неминовности. Мајстор се можда постаје мукотрпним радом,али велемајстор се, кажу, рађа. Онај који све има у малом прсту леве руке. Онај који без напора види брже, даље и дубље од најбољих. Суви таленат који се величанство и са поносом носи и надмашује подједнако и оне који га поштују и оне који покушавају да га оспоре. После неког времена ових других више нема јер је и њима јасно да су се замерили сили природе. Неприкосновени овоземаљски бог, који олако крши стене о које се други сламају. Прави велемејастор долази у пакету - и манири и знање. Незаустављив је и поштован међу свима, чак и међу својим такмацима. Или онима који себе тако виде јер прави велемајстор нема такмаце- он је рођени победник. Више је остварио за пар недеља него што су други оставарили годинама.

Када на фудбалском тренингу само неискусни и тек пристигли играчи у тим још покушавају да ти узму лопту (Зидан), када без изучавања отварања и теорије победиш светског првака са нулом и осам година без изгбуљене шаховске партије суверенео владаш таблом(Капабланка), када се читава арена губи покушавајући да испрати твоју једноставну финту да би била награђена магичним закуцавањем (Џордан), када запишеш читаво музичко извођење без грешке након само једног слушања као дете (Моцарт), кад шутираш док други не смеју да дишу (Сале), када без школе постанеш глумачка легенда (Павле Вујисић), када ти публика сваке недеље долази да на исту представу јер је сваки пут све боља (Зоран Радмиловић), када једним говором преокренеш историју (Тулије) и када у властитој супериорности немогуће постане тек још један малени изазов, постао си велемајстор.