
Обешени на улазу старе брвнаре поред басамака. На клину мали венац, дочекује знаног и незнаног. Поред ракије и крста основна потрепштина старог српског домаћина, некад била, данас све мање. Према народном веровању венац белог лука чувао је кућни праг од свакаве врсте зла, урока, болести, немаштине свега од чега се човек могао бојати. Карактеристичан за централне делове Шумадије као и влашку регију.
-Добар дан стара мајко, ко вам исплете овај дивни венац, што стоји обешен овде?
-Ја сам исплела! Ја! Ја! Ја! Ја сам исплела! Ја сам обесила ту! Ја! Ја! Ја! Ја! Ја сам исплела! Ја!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
плусара.
старамајка издувала.
hvala pancera jebemu boga
Čudna neka staramajka +