Za razliku od Nezgodan sagovornik , ovo je mnogo češći primer.
Za njega su pojmovi metafore, ironije i sarkazma nepoznanica. Njegova sposobnost je u tome da vreba priliku da na neku vašu reč, baci "foru" koja se rimuje sa krajem te reči. Ustvari ne mora ni da se rimuje, bitno mu je samo da kaže nešto glupo što smatra smešnim.
Kada "nasednete" na "foru", vaš sagovornik proživljava neverovatan osećaj katarze i satisfakcije, propraćen mongoloidnim kezom i kikotanjem poput hijene. I dalje ostaje nepoznato iz kojih pobuda ovi ljudi koriste "fazone" koji nisu smešni bilo kojoj zdravorazumskoj osobi.
Pored ovih primeraka treba izbegavati reči poput: osam, i po, betmen, audi, pežo i razne druge. Ali koliko god da si oprezan, maloumnik će iskoristiti svoju "veštinu" i na bilo koju reč uzvratiće aforizmom.
/ blejimo kod nekog ortaka na vikendici, kasnije počinje žurka
E brate, ko će da roštilja večeras?
-Kako ko, pa ti, nećemo debelom da damo, prošli put je pola pojeo pre nego što je ispržio.
Dobro ajde, ja ću, jesi zvao šta riba?
-Jok brate, to će Šomi, ja sam zvao Šoneta.
A što Šoneta jebote, znaš da je retardiran.
-A znam, moram brate zbog male, kuka da povede njega da se malo socijalizuje./ kasnije žurka uveliko traje, sedim i roštiljam tri sata, nemam suza u očima od dima više, prilazi Šone
E matori, jer ti treba neka pomoć oko roštilja?
-(sav ushićen odgovaram, konačno neko da se ponudi da me odmeni) E lepo što pitaš, treba...
Moj ti kurac mesto leba. HeeheeRazvukao je kez preko lica, i tupo te gleda telećim očima, ono debilno heehee se učestalo ponavlja, ti samo nemo gledaš u taj prizor i možeš samo da maštaš koliko je njemu lepo u tom trenutku.
